.RU

Матија - Димитрије

Матија


Седети у топлом и слушати како напољу реже вуци. Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног меса, напољу лед, мразна месечина и чопори накострешених курјака са блиставим чељустима.

Могло би да се разговара, а може и овако: да се ћути и пребира по успоменама.

Димитрије се истегао на постељи. Непомичан је. Гледа у мрљу на своду.

Трудио сам се да одгонетнем чега ли то толико загонетног има у тој ружној, мркој шари окруженој грубо клесаном сивом сигом. Што сам више гледао, мање сам видео. У почетку ми се чинило да наликује каквом старом чворугавом деблу без огранака; касније, да је слична човеку без руку са огромном главом, или јарцу који пропет на задње ноге брсти џбун, или бари што се рачва у неколико рукаваца и, најпосле, пресеку неке друге стене која је однекуд доспела у сигу. Наравно, ово последње је једино тачно, сасвим тачно, а све остало је пука уобразиља. Али, кажем ли да је та мрља само једна друга стена и ништа више, сасећи ћу крхку травчицу чаролије у корену. А могу је пустити да се разрасте уместо да јој прљим нежне лишчице кључалим цеђом од глоговине. Плашим ли се ја опсене? Страхујем ли од недођина, мочварне непроходне земље у коју ћу приспети јурећи замршеним вијугама њене шаре утву златокрилу, да ћу онде изгубити вид те нећу више знати како и куда да се вратим? Морам ли све време буљити напоље у ледени зверињак, чуљити уши да ми не промакне ниједан звук завијања, режања, бесног лавежа, самртног цвилежа, не пропустити ништа од грозоморне јаве, бити вечно затегнута струна на гуслама која у болну тужбалицу претвара сваки жмарац тескобе и мучнине?

Моја браћа, спокојни мудрац Димитрије и исцелитељ и чудак Доротеј, странствују сада у неким далеким и топлим крајевима, гањају курвице по зоби, зобљу зрно по зрно грожђа што се котрља између голих големих сисетина, ђискају по барицама које је за собом оставио плахи али кратки летњи дажд, једу кајмак са длана девојчурка, јуре кокошке по првој пролетној трави, играју се са мачићима, срчу жуборави млаз што пада са љигавог камена, јашу грбаве овнове и помахнитале ждрепце, роне у дубоким зеленим вировима а испод носа им промичу златне пастрмке, горе бели, прачисти облаци као јагањци, на западу пожар смираја, влажне похотљиве усне им на уву шапућу будаласте, мазне речи. Димитрије гледа у шаре на своду. Доротеј у разигране пламенове ватре. Моја мудра, спокојна браћа: исцелитељ и чудак. Велика, матора деца.

Кирча


Израњали су из сумаглице као приказе. Дотумарали су до капије, исцепани и брадати, измождени напорима, несном и хладноћом. Кљусад су им хрома, заводе се као ошамућена. Смрт сама добауљала је подно Куле вратимљске, мучки главињајући за овом јадном поворком отежалих ногу, онесвеслој од бола и исцрпености.

Бедем се зашаренио од светине што је изашла из топлих смрадних рупа да дочека вреће жита. Нико није гледао у оне измрцварене људе и коње који су гамижући улазили на капију. Све очи су миловале вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче, големе залогаје међу ужурбаним зубима, тешке трбухе, дремеж од тешке ситости, подригивање и зевање.

Клицали су раздрагано и распрђено тобож својим спаситељима, капе су летеле увис, низ тавна лица су се котрљале сузе радоснице, мрмљали су Оченаш, узносили бога Свевишњега, смандрљали се потом у двориште, пипали отврдлим длановима дарове Божијег Милосрђа.

Последњи је на капију ушао Дадара, пешице, водећи коња за узду. Поглед му је био празан, образи отромбељени. Пружио је неком узде коња, прошао кроз светину не гледајући никога и отежалим корацима попео се залеђеним степеницама у своју хладну одају. Слуге су одмах улетеле носећи у наручју дрва. Очас је у пећи планула ватра. Дадара је хркао. Легао је обучен, са чизмама по којима се ухватио лед, и покрио се преко главе са три вунене поњаве.

Неколико дана су Кулом кружиле зле и пакосне гласине да се Лауш грдно увредио што му Дадара одмах није дошао на поклоњење, да је тим дрским поступком покварио све оно што је иначе учинио за житеље Куле и Вратимља и да ће га многих будућих невоља стајати његов мушичави инат и охолост.

Шта му је сметало да оде, поприча са старцем, попије с њим чашу топле медовине, презалогаји по који комадић пршуте и овчјег сира?

Нас четворо седимо у великој Лаушевој одаји и чекамо Дадару. Свако је забављен својим мислима. Лауш се протеже као да хоће из крста и удова да истисне тупи бол. Јелена укрстила руке на крилу, испрепрела прсте, дланове окренуте нагоре, дугим власима косе их милује покрећући споро мало накренуту главу, лево и десно. Пипац грицка нокат на палцу леве руке. Ја трљам кажипрстом десно око јер ме сврби од труна или од подвијене трепавице. Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз. Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са патрљцима корена белог слеза, латице зовиног цвета, тршчице спориша и ко зна какве све травуљине, знаци чиљења, болести и грчевитог страха од смрти, лебде као утварна магла у овој дугачкој одаји; зебња, мучнина и надражај на повраћање хвата свакога ко овде уђе. На младом Јеленином лицу ухватиле се већ ситне борице око очију, попут паучине.

Напољу су утихнули сви звуци. Хладноћа је натерала раздрагане људе натраг у куће. По доњем и средњем дворишту мине каткад нека прилика умотана у капуљачу и поново све остане пусто и туробно. Пада мрак.
2010-07-19 18:44 Читать похожую статью
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • Контрольная работа
  • © Помощь студентам
    Образовательные документы для студентов.